Slučajevi u kojima dolazi do programske odjave zaposlenog sa osiguranja
Slučajevi u kojima dolazi do programske odjave zaposlenog sa osiguranja
Šta se dešava u situaciji kada je lice već u radnom odnosu sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca pa zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca, koji u CROSO prilikom elektronske prijave na obavezno socijalno osiguranje, u polju “zaposlen kod više poslodavaca”, izabere opciju “ne” umesto opcije “da”?
Jedna od situacija sa kojom sam se susrela u radu, a koja će biti predmet ovog teksta, jeste programska odjava sa obaveznog osiguranja zaposlenog koji radi kod dva poslodavca sa nepunim radnim vremenom, a koja je direktna posledica ljudske greške. Nakon toga upoznaću vas i sa drugim slučajevima u kojima dolazi do programske odjave a nisu posledica ljudskog faktora.
Pored nesporne činjenice da je programska odjava zaposlenog sa osiguranja u konkretnom slučaju posledica ljudskog faktora, nikako se ne sme zanemariti činjenica da je istovremeno i softverska greška, koja čini veliki nedostatak Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (u daljem tekstu: CROSO) jer stvara pravnu nesigurnost za zaposlene.
Kako dolazi do programske odjave zaposlenog?
Do programske odjave zaposlenog sa osiguranja može doći u više slučajeva. Najpre ću obrazložiti situaciju u kojoj do programske odjave dolazi zbog greške jednog od poslodavca, koji prilikom elektronske prijave u CROSO, u polju „Zaposlen kod više poslodavaca“, izabere opciju “ne” umesto opcije „da“ iako mu je poznata činjenica da je zaposleni već u radnom odnosu sa nepunim radnim vremenom kod drugog poslodavca.
Pogrešan izbor poslodavca u opredeljenju ponuđenih opcija dovodi do vrlo nepovoljne situacije po zaposlenog, koga sistem automatski „skida“ sa prethodnog osiguranja (kod prvobitnog poslodavca). Ukoliko se ne reaguje blagovremeno i greška ne ispravi to može imati uticaj na ostvarivanje prava iz obaveznog socijalnog osiguranja.
Kako ispraviti grešku?
Poslodavac koji je napravio grešku nema saznanja da je njegova greška dovela do programske odjave zaposlenog jer njega CROSO o tome ne obaveštava, što je po mom mišljenju veliki propust softverskog rešenja. On smatra da je obavio svoju dužnost i uredno prijavio zaposlenog na osiguranje a zapravo je svojim činjenjem napravio štetu zaposlenom i dodatni posao poslodavcu kome je radnik odjavljen.
Prvobitni poslodavac, kome je radnik odjavljen, za grešku saznaje tako što ga CROSO automatski obaveštava putem mejla da je došlo do programske odjavesa obaveznog osiguranja zaposlenog, pri čemu se ne navodi ime i prezime konkretnog zaposlenog već samo njegov jmbg. Automatizovana poruka glasi: „Obaveštavamo Vas da je za osiguranika sa JMBG *** na PIB –u *** izvršena programska odjava.“.
Iako poslodavac ukucavanjem konkretnog jmbg u Centralnom registru može saznati o kom zaposlenom je reč, ne vidim razlog da pored jmbg ne stoji i lično ime osiguranika.
Još jedan od problema jeste što vrlo često automatizovani mejlovi koji stižu od CROSO odlaze u spam umesto u inbox, što je i kod mene bio slučaj. To dodatno pogoršava problematiku i onemogućava blagovremenu reakciju.
Da li se ovakve greške mogu izbeći?
Greške kao što je ova mogle su se predvideti, samim tim i sprečiti.
Poznato je da sistem vrši određeni broj automatskih kontrola i u skladu sa tim može da prijavi grešku prilikom prekoračenja zakonskog maksimuma broja radnih sati nedeljno. Ukoliko je novi poslodavac prilikom prijave u delu „zaposlen kod više poslodavaca“ čekirao opciju „da“, sistem će prilikom snimanja prijave sabrati radne sate kod oba poslodavca i izvršiti kontrolu kako ukupan zbir radnih sati ne bi prešao zakonski maksimum. U slučaju prekoračenja zakonskog maksimuma sistem će poslati poruku o grešci.
Ako u navedenom slučaju sistem može da prijavi grešku, zbog čega onda to isto ne bi uradio i onda kada poslodavac čekira opciju „da“ u slučaju kada zaposleni radi kod više poslodavaca s obzirom da je taj podatak već „poznat“ sistemu?
Drugi način da se spreči pomenuta greška jeste da sistem automatski popuni konkretno polje i zaključa ga za menjanje ako u sistemu već postoji prijava na osiguranje.
Treće, sistem može da obavesti korisnika da će pogrešno čekiranje uticati na proces prijave/odjave na osiguranje kod drugog poslodavca.
Četvrto, sistem može da zatraži povratnu verifikaciju od strane prvobitnog poslodavca, čime bi se stepen zaštite podigao na viši nivo?
Peto i možda najjednostavnije rešenje je unošenje tačnog datuma prestanka radnog odnosa prilikom podnošenja jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje u elektronskom obliku, kao što je to nekada, pre osnivanja CROSO, primenjivano. Postojeće rešenje zahteva unos trajanja radnog odnosa u mesecima. Unošenjem tačnog datuma prestanka radnog odnosa sprečila bi se programska odjava sa osiguranja pre datuma koji je označen u prijavi jer bi sistem automatski izvršio kontrolu
Primenom navedenih rešenja ili bar nekih, sam postupak prijave/odjave na osiguranje bio bi transparentniji, sigurniji i izvesniji po prava osiguranika. Sigurnosna provera i kontrola obezbedila bi pouzdanije korišćenje sistema, njegovu zaštitu i sprečila posledice koje izaziva ljudski faktor.
Na koji način otkloniti grešku?
Problematiku dodatno otežava okolnost da grešku nije lako ispraviti iz razloga što su prijave oba poslodavca aktivne.
Poslodavac koji je napravio propust nema mogućnost naknadnog čekiranja opcije rada kod više poslodavaca i ne može da izvrši promenu u tom delu jer je to polje zaključano za menjanje. On ima mogućnost da do kraja dana (do 24h) u kom je prijava podneta stornira prijavu uz obavezno navođenje razloga storniranja. Međutim, teško je da će iskoristiti ovu mogućnost u konkretnoj situaciji jer on nema saznanje da je došlo do programske odjave sa prethodnog osiguranja.
Iako u procesu storniranja sve transakcije koje je uzrokovala podneta registracija moraju biti proglašene nevažećim, programska odjava sa prethodnog osiguranja se neće automatski rešiti.
Poslodavac kome je zaposleni „skinut“ sa osiguranja takođe nema mogućnost da promeni bilo šta s obzirom da je prvobitna prijava aktivna, a ne može ni da izvrši odjavu sa osiguranja jer već postoji programska odjava sa prethodnog osiguranja. On nema ni mogućnost da vidi storniranu prijavu drugog poslodavca, ako ona postoji.
Rešenje problema leži u obraćanju organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja – nadležnim filijalama Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje ili Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) koje će, u skladu sa svojim nadležnostima, preduzeti konkretne radnje u cilju otklanjanja problema i uspostavljanja pravne sigurnosti osiguranika.
Drugi slučajevi u kojima dolazi do programske odjave
Pored gorenavedenog primera, do programske odjave može doći i u slučaju da CROSO u postupku prihvatanja i registracije prijave utvrdi da za osiguranika ne postoji odjava sa prethodnog osiguranja a novi osnov osiguranja isključuje prethodni, kojom prilikom će prijavu primiti, registrovati i izvršiti programsku odjavu sa prethodnog osiguranja, prema osnovu osiguranja propisanom jedinstvenim kodeksom šifara.
U tom slučaju programska odjava se dostavlja Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje i RFZO, koji će utvrditi datum odjave sa osiguranja.
Kada poslodavac naknadno podnese odjavu sa tačno utvrđenim datumom prestanka osiguranja ili to učini organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, programska odjava se zamenjuje ispravnom odjavom i unosi se u CROSO.
Do iniciranja automatske odjave sa osiguranja dolazi i u slučaju prihvatanja prijave sa prioritetnijim osnovom osiguranja koji isključuje druge osnove osiguranja. Tu situaciju imamo kada npr. osigurano lice (član porodice) postaje nosilac osiguranja tj. zasniva radni odnos, te prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ostvaruje prema prioritetno utvrđenom osnovu osiguranja.
Ako osiguranik ispunjava uslove za sticanje svojstva osiguranika po više osnova osiguranja, prioritetni osnov osiguranja, koji isključuje druge osnove osiguranja, utvrđuje se po prioritetima propisanim članom 15. Zakona o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 25/2019).
Tako npr. prioritetni osnov osiguranja za penzionera koji je u radnom odnosu je po osnovu zaposlenja, a ne penzije. Penzioneri – osiguranici koji su zasnovali radni odnos nemaju više kao ranije obavezu da izaberu osnov osiguranja po kome će biti osigurani, već u slučaju zasnivanja radnog odnosa moraju biti osigurani kao zaposleni, pri čemu nemaju prekid zdravstvenog osiguranja već im se samo menja osnov osiguranja.
Unapređenje i nadogradnja CROSO
Jasno je da nema savršenog softvera, kao što je jasno da uvek ima prostora za nadogradnju. Za početak, dovoljno je imati sluha za praktične probleme korisnika i usmeriti se na najbolji, najpraktičniji i najefikasniji način rešavanja istih. Praksa je ipak najbolji učitelj.
Bilo bi lepo da svi navedeni nedostaci CROSO budu predmet što skorije revizije jer bi to doprinelo pravnoj sigurnosti zaposlenih i zaštiti njihovih sadašnjih i budućih prava unutar sistema obaveznog socijalnog osiguranja.
Informacije sadržane u ovom tekstu predstavljaju stavove autora, nisu pravni saveti, služe za opšte informisanje, ne treba ih koristiti kao zamenu za konsultacije sa stručnim licima. Pre donošenja bilo kakve odluke i preuzimanja bilo kakve radnje konsultujte se sa licima koja su ovlašćena za davanje pravnih saveta u skladu sa zakonom.
