Ostvarivanje novčane naknade za vreme nezaposlenosti
Nezaposleno lice ima određena prava za slučaj nezaposlenosti a to su: pravo na novčanu naknadu, pravo na zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje i druga prava u skladu sa zakonom. Sredstva za ostvarivanje prava iz obaveznog osiguranja obezbeđuju se iz doprinosa za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
Novčana naknada, kao pravo iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti, ostvaruje se pod uslovima i na način propisan Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti (u daljem tekstu: Zakon). Cilj ove naknade jeste da nezaposlenom licu u određenoj meri osigura materijalnu egzistenciju kako bi finansijski premostio vremenski period u kome se nalazi van radnog odnosa i kako bi se što pre vratio u sferu rada.
Pod kojim uslovima se ostvaruje pravo na novčanu naknadu?
Pravo na novčanu naknadu za vreme nezaposlenosti ostvaruje se ukoliko su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:
- ako se lice prijavilo na evidenciju nezaposlenih kod Nacionalne službe za zapošljavanje i podnelo zahtev u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa ili prestanka osiguranja, u kom slučaju mu novčana naknada pripada od prvog dana od dana prestanka obaveznog osiguranja. Ukoliko zahtev podnese po isteku roka od 30 dana, novčana naknada mu pripada od dana podnošenja zahteva, a ako zahtev podnese po isteku vremena za koje bi mu pripadalo pravo na novčanu naknadu, tada gubi pravo na naknadu.
- ako je ostvaren minimalni staž osiguranja od 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci, pri čemu se pod neprekidnim osiguranjem smatra i prekid obaveznog osiguranja koji je kraći od 30 dana.
- ako postoji razlog prestanka radnog odnosa, odnosno osiguranja, koji predstavlja osnov za ostvarivanje prava na novčanu naknadu.
U kojim slučajevima nezaposleni ima pravo na novčanu naknadu?
Kada je u pitanju treći uslov koji se odnosi na razlog prestanka radnog odnosa, odnosno osiguranja, a koji ujedno predstavlja osnov za ostvarivanje prava na novčanu naknadu, treba reći da nisu svi razlozi podobni za realizaciju ovog prava.
Zakon taksativno određuje razloge prestanka radnog odnosa ili prestanka obaveznog osiguranja po osnovu kojih nezaposleni ima pravo na novčanu naknadu, a tu spadaju:
- prestanak radnog odnosa otkazom od strane poslodavca, u skladu sa propisima o radu, i to:
- u slučaju tehnološkog viška tj. ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, u skladu sa zakonom, osim lica koja su se, u skladu sa odlukom Vlade o utvrđivanju programa rešavanja viška zaposlenih, svojevoljno opredelila za novčanu naknadu ili posebnu novčanu naknadu – u većem iznosu od visine otpremnine utvrđene Zakonom o radu;
- ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;
- prestanak radnog odnosa na određeno vreme, privremenih i povremenih poslova, probnog rada;
- prestanka funkcije izabranih, imenovanih i postavljenih lica, ukoliko nije ostvareno pravo na mirovanje radnog odnosa ili naknadu plate, u skladu sa zakonom;
- prenosa osnivačkih prava vlasnika, odnosno člana privrednog društva;
- otvaranja stečaja, pokretanja likvidacionog postupka i u drugim slučajevima prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom;
- premeštaja bračnog druga, u skladu sa posebnim propisima;
- prestanka radnog odnosa u inostranstvu, u skladu sa zakonom, odnosno međunarodnim sporazumom.
U kojim slučajevima nezaposleni nema pravo na novčanu naknadu?
Nezaposleni neće imati pravo na novčanu naknadu u sledećim slučajevima:
- ako mu je radni odnos odnosno osiguranje prestalo njegovom voljom ili krivicom;
- ako mu je radni odnos prestao svojevoljnim opredeljivanjem za otpremninu, novčanu naknadu ili posebnu novčanu naknadu po odluci Vlade o utvrđivanju programa rešavanja viška zaposlenih, u većem iznosu od visine otpremnine utvrđene Zakonom o radu.
U ova dva slučaja, da bi ostvario pravo na novčanu naknadu, mora ponovo da ispuni uslove u pogledu minimalnog staža osiguranja od 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci.
- u slučaju mirovanja radnog odnosa;
- u slučaju prestanka osiguranja koje ne uključuje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
Visina i isplata novčane naknade
Zakon određuje da mesečni iznos novčane naknade predstavlja proizvod dnevne novčane naknade i broja kalendarskih dana u mesecu za koji se ostvaruje pravo i vrši isplata.
Dnevna novčana naknada utvrđuje se množenjem osnovice dnevne novčane naknade sa ličnim koeficijentom koji predstavlja odnos ukupne zarade, odnosno naknade zarade, osnovice osiguranja i visine ugovorene naknade u poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu u kome je prestao radni odnos, odnosno prestalo osiguranje i prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike u trenutku ostvarivanja prava na novčanu naknadu. Osnovica dnevne novčane naknade u sebi sadrži pripadajuće doprinose za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje i iznosi 1.000 dinara.
Mesečni iznos novčane naknade utvrđuje se srazmerno broju kalendarskih dana u mesecu za koji se ostvaruje pravo i vrši isplata novčane naknade, s tim da za ceo kalendarski mesec ne može biti niži od 22.390 dinara, niti viši od 51.905 dinara.
Novčana naknada se isplaćuje za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata.
Dužina perioda u kome se isplaćuje novčana naknada
Kada je u pitanju samo trajanje prava na novčanu naknadu, ono je uslovljeno dužinom staža osiguranja. Nezaposlenom se novčana naknada isplaćuje:
- tri meseca, ako ima staž osiguranja od jedne do pet godina;
- šest meseci, ako ima staž osiguranja od pet do 15 godina;
- devet meseci, ako ima staž osiguranja od 15 do 25 godina;
- dvanaest meseci, ako ima staž osiguranja duži od 25 godina;
- izuzetno, 24 meseca, ukoliko nezaposlenom do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, nedostaje do dve godine.
Godinom staža osiguranja, u smislu trajanja prava na novčanu naknadu, smatra se navršenih 12 meseci za koje je obveznik doprinosa bio obavezno osiguran.
Ono što je vrlo bitno istaći, a što ujedno izaziva nedoumice kod velikog broja ljudi, jeste da se pravo na isplatu novčane naknade može ponovo ostvariti ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi ali isključivo za staž osiguranja navršen u periodu od prethodnog prestanka prava na novčanu naknadu do ponovnog sticanja prava na novčanu naknadu, pri čemu se ne uračunava staž po osnovu koga je novčana naknada već korišćena.
U kojim slučajevima se nastavlja isplata novčane naknade?
Isplata novčane naknade se nastavlja za vreme:
- trajanja dodatnog obrazovanja i obuke, u skladu sa individualnim planom zapošljavanja;
- privremene sprečenosti za rad utvrđene prema propisima o zdravstvenom osiguranju, ali ne duže od 30 dana od dana nastanka privremene sprečenosti;
- porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada zbog posebne nege deteta, prema propisima iz oblasti rada ili drugim propisima kojima se reguliše odsustvo sa rada.
U kojim slučajevima se obustavlja isplata novčane naknade?
Isplata novčane naknade obustavlja se za vreme za koje miruju prava po osnovu nezaposlenosti, i to:
- trajanja ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova;
- odsluženja ili dosluženja vojnog roka;
- izdržavanja kazne zatvora, trajanja pritvora, izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci;
- boravka u inostranstvu u slučaju kada je nezaposleni ili njegov bračni drug upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.
Po prestanku razloga (navedenih slučajeva), nezaposleni ostvaruje pravo na isplatu novčane naknade za preostalo vreme za koje je priznato pravo na novčanu naknadu ako se prijavi i podnese zahtev za ostvarivanje prava u roku od 30 dana.
Kada prestaje pravo na novčanu naknadu?
Korisniku novčane naknade prestaje pravo na novčanu naknadu u sledećim slučajevima:
- ako se briše sa evidencije, u skladu sa ovim zakonom;
- ako prestane da se vodi evidencija o nezaposlenom, u skladu sa zakonom;
- ako ne obavesti Nacionalnu službu u roku od pet dana o promeni koja je uslov ili osnov za sticanje, ostvarivanje ili prestanak prava na novčanu naknadu;
- ako se od strane nadležnog organa utvrdi da radi kod poslodavca bez ugovora o radu ili ugovora o privremenim i povremenim poslovima;
- ako podnese zahtev za prestanak prava.
Nezaposleni kome je prestalo pravo na novčanu naknadu može da ostvari ovo pravo ako ponovo ispuni uslove za sticanje prava na novčanu naknadu, s tim što mu se u staž osiguranja ne uračunava staž za koji je već ostvario novčanu naknadu, već isključivo staž osiguranja navršen u periodu od prethodnog prestanka prava na novčanu naknadu do ponovnog sticanja prava na novčanu naknadu. To znači da se izuzima staž osiguranja po osnovu kog je nezaposleni ranije ostvario pravo na novčanu naknadu i računa samo staž stečen nakon prestanka prava na novčanu naknadu.
Ukoliko nezaposlenom prestane pravo na novčanu naknadu zbog zasnivanja radnog odnosa ili započinjanja osiguranja po drugom osnovu, a pre isteka vremena za ostvarivanje tog prava, pravo na novčanu naknadu nastaviće se za preostalo vreme u utvrđenom iznosu, ako lice ponovo postane nezaposleno i ako je to za njega povoljnije.
Da li je korisnik osiguran za vreme ostvarivanja prava na novčanu naknadu?
Korisnik novčane naknade ima pravo na zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje za vreme ostvarivanja prava na novčanu naknadu. Doprinosi za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje su sadržani u novčanoj naknadi i plaćaju se na teret lica koje prima novčanu naknadu.
Osnovica na koju se plaćaju doprinosi je iznos novčane naknade. Obračun i uplatu doprinosa za osiguranje vrši Nacionalna služba.
Članovi porodice korisnika novčane naknade imaju pravo na zdravstveno osiguranje ako nisu zdravstveno osigurani po drugom osnovu.
Povraćaj doprinosa i iznosa naknade
Ukoliko je nezaposlenom izvršena isplata novčane naknade na koju nije imao pravo, on će primljene iznose morati da vrati Nacionalnoj službi. I ne samo to, Nacionalna služba ima pravo i na povrat uplaćenog doprinosa za penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje, u skladu sa zakonom.
Pravosnažno, odnosno konačno rešenje Nacionalne službe kojim se nezaposleni obavezuje da vrati primljene iznose je izvršna isprava.
Informacije sadržane u ovom tekstu predstavljaju stavove autora, nisu pravni saveti, služe za opšte informisanje i ne treba ih koristiti kao zamenu za konsultacije sa stručnim licima. Pre donošenja bilo kakve odluke i preuzimanja bilo kakve radnje konsultujte se sa licima koja su ovlašćena za davanje pravnih saveta u skladu sa zakonom.
