Otpremnina zbog odlaska u penziju

Zaposlenom koji ostvaruje uslov za penziju i kome radni odnos prestaje zbog odlaska u penziju, Zakon o radu garantuje pravo na isplatu otpremnine. Ovo pravo predstavlja vid finansijske podrške i sigurnosti zaposlenom da prebrodi period od prestanka radnog odnosa do isplate prve penzije.

Isplata otpremnine pri odlasku u penziju nije mogućnost, već obaveza poslodavca. Zakonom o radu je propisano da je poslodavac dužan da zaposlenom isplati, u skladu sa opštim aktom, otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade.

Pod prosečnom zaradom smatra se prosečna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku.

Kao što vidimo, zakonodavac upućuje da se otpremnina isplaćuje u skladu sa odredbama opšteg akta (pravilnika o radu ili kolektivnog ugovora), pri čemu se određuje zakonski minimum ovog prava u visini dve prosečne zarade. To znači da opštim aktom može da se utvrdi povoljniji iznos otpremnine od zakonom propisanog, odnosno da opštim aktom ne može da se propiše nepovoljniji iznos od onog koji je zakonom zagarantovan.

Otpremnina nije uslovljena vrstom penzije

Mnogi smatraju da se otpremnina vezuje samo za starosnu penziju odnosno prevremenu starosnu penziju. Ovo mišljenje nije tačno jer isplata otpremnine nije uslovljena vrstom penzije koju zaposleni ostvaruje.

Pravo na otpremninu podjednako imaju sve vrste penzionera: starosni (gde spadaju i oni koji odlaze u prevremenu starosnu penziju), invalidski i porodični penzioneri.

 Karakteristike prava na otpremninu

Pravo na otpremninu nije detaljno uređeno zakonom jer je zakonodavac bliže uređenje ovog prava prepustio poslodavcu. Dao mu je ovlašćenje ali i obavezu da pravo na otpremninu propiše i omogući njegovu realizaciju preciziranjem uslova za sticanje, visine, načina i rokova isplate.

Sumirajući postupanje u praksi, zakonski okvir i stavove sudske prakse, mogu se izvesti neke bitne karakteristike prava na otpremninu zbog odlaska u penziju:

• otpremnina se vezuje za ostvarivanje prava na penziju i osnov za njenu isplatu jeste prestanak radnog odnosa zbog odlaska u penziju;
• poslodavac je dužan da zaposlenom isplati otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade;
• otpremnina se isplaćuje u skladu sa odredbama opšteg akta (pravilnika o radu ili kolektivnog ugovora);
• Zakon o radu propisuje minimalni iznos otpremnine u visini od dve prosečne zarade, s tim da taj iznos može biti veći ako poslodavac to propiše opštim aktom;
• Zaposleni ne može da se odrekne otpremnine jer ona predstavlja jedan od zakonom utvrđenih oblika pravne zaštite zaposlenih u slučaju prestanka radnog odnosa;
• isplata otpremnine nije uslovljena vrstom penzije koju zaposleni ostvaruje;
• otpremnina se ne smatra zaradom i poslodavac nema pravo da svoje novčano potraživanje prema zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, naplati obustavljanjem od otpremnine, čak i u situaciji kada je zaposleni za to dao pristanak u pismenoj formi;
• zaposleni ima pravo na otpremninu nezavisno od načina prestanka radnog odnosa tj. činjenice da li mu je radni odnos zbog ostvarivanja uslova za odlazak u penziju prestao sporazumno ili otkazom sa njegove strane;
• otpremnina nije uslovljena vrstom radnog odnosa – pravo na isplatu otpremnine zbog odlaska u penziju ima i zaposleni koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme, ako u trenutku sticanja prava na penziju nije istekao rok na koji je radni odnos zasnovan;
• licu koje je bilo korisnik privremene naknade zaposlenih sa područja AP KIM, kod odlaska u penziju ne pripada pravo na otpremninu;
• pravo na otpremninu ne mogu da ostvare lica angažovana po osnovu rada van radnog odnosa (ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu itd);
• lice koje je već ostvarilo pravo na otpremninu zbog odlaska u penziju, npr. vojni penzioneri, nema pravo da mu se ponovo isplati otpremnina ukoliko je nakon odlaska u penziju bio zaposlen. O ovome se izjasnilo Ministarstvo rada i socijalne politike u svom mišljenju, br. 011-00-76/2008-02 od 5.2.2008. godine: „Poslodavac nije u obavezi da ponovo isplati otpremninu zaposlenom, kome prestaje radni odnos radi ostvarivanja prava na penziju, a koji je ovo pravo već ostvario.“.
• otpremnina kao novčano potraživanje zastareva u roku od 3 godine od nastanka obaveze;

Isplata otpremnine u neto ili bruto iznosu

Jedno od aktuelnih pitanja vezanih za isplatu otpremnine jeste, da li se isplata vrši u neto ili bruto iznosu. Sudska praksa stoji na stanovištu da je u pitanju neto iznos, pa se tako u presudi Apelacionog suda u Kragujevcu, br. Gž1 1017/2018 od 5.09.2018. godine, navodi:

„… tužilac je ispunio uslove za starosnu penziju usled čega mu je prestao radni odnos kod tuženog dana 30.11.2017. godine. Međutim i pored pravilnog zaključka prvostepenog suda da tužilac u smislu navedenog člana ima pravo da isplatu otpremnine, zaključak u pogledu visine iste se ne može prihvatiti kao pravilan, jer je prvostepeni sud tužiocu dosudio otpremninu u skladu sa stavom 3. navedenog člana Zakona o radu, tako što je prilikom obračuna otpremnine kao osnovicu uzeo prosečnu bruto zaradu u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku (zaradu koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade). Shodno odredbama članova 6, 13. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (“Službeni glasnik RS” broj 84/04,…, 68/14) i odredbama članova 13, 15. i 15a. Zakona o porezu na dohodak građana (“Službeni glasnik RS” broj, 24/01,…,68/14) porez i doprinosi predstavljaju javni prihod koji se u smislu navedenih normi materijalnog prava isplaćuje iz zarada zaposlenih nadležnim organima, tako da nema pravnog osnova na osnovu kojeg bi zaposleni imao pravo da mu se kroz isplatu otpremnine isplate i sredstva za porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Prema tome, tužilac ima pravo na isplatu otpremnine u skladu sa napred navedenim odredbama materijalnog prava, ali se, kako je već navedeno, otpremnina ne isplaćuje u bruto, već u neto iznosu, iako se pod zaradom u smislu člana 105. stav 2. Zakona o radu podrazumeva zarada koja sadrži porez i doprinose.“

Povodom istog pitanja izjašnjavao se i Apelacioni sud u Novom Sadu u presudi, br. Gž 132/2014 od 23.05.2014. godine:

„…pri obračunu visine otpremnine uzima zarada, bez obračunatog poreza i doprinosa, koji se plaćaju iz zarade, odnosno zarada u visini neto iznosa, a to iz razloga što ova isplata ne predstavlja isplatu koju poslodavac vrši zaposlenom po osnovu radnog odnosa, kao zaradu za obavljeni rad za vreme provedeno na radu, već se radi o drugim primanjima, koja ne čine zaradu u smislu čl. 105. Zakona o radu, te je prvostepena presuda preinačena, u ovom delu.“.

Sticanje prava na penziju u toku trajanja ugovora o radu na određeno vreme

Interesantno je pitanje, da li pravo na otpremninu imaju i zaposleni koji su zasnovali radni odnos na određeno vreme. Mnogi smatraju da pravo na isplatu otpremnine zbog odlaska u penziju imaju isključivo zaposleni na neodređeno vreme. Međutim, ovo mišljenje nije tačno. Pravo na otpremninu zbog odlaska u penziju imaju i zaposleni na određeno vreme. Jedini uslov jeste da se u trenutku sticanja prava na penziju nalaze u radnom odnosu tj. da im ugovor o radu nije istekao protekom roka na koji je zasnovan.

O ovom pitanju izjašnjavalo se i Ministarstvo rada i socijalne politike, u mišljenju br. 011-00-190/2012-02 od 6.06.2012. godine:

„…pravo na otpremninu za odlazak u penziju ostvaruje se u zavisnosti od osnova (razloga) prestanka radnog odnosa. To znači da je pravo na otpremninu pri odlasku u penziju pravo zaposlenog kome radni odnos prestaje zbog odlaska u penziju, a obavezu isplate otpremnine snosi poslodavac kod koga zaposlenom prestaje radni odnos radi ostvarivanja prava na penziju, bez obzira da li se radi o zaposlenom na neodređeno ili određeno vreme i koliko je vremena zaposleni proveo u radnom odnosu kod tog poslodavca.

Zaposlenom koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme prestaje radni odnos, saglasno članu 175. tačka 1) Zakona, istekom roka na koji je radni odnos zasnovan. Zaposlenom kome prestane radni odnos po ovom osnovu, nema pravo na otpremninu pri odlasku u penziju, osim ako opštim aktom poslodavca nije drukčije određeno. Međutim, zaposleni u radnom odnosu na određeno vreme ima pravo na otpremninu pri odlasku u penziju ako, pre isteka vremena na koje je zasnovao radni odnos, raskine radni odnos zbog sticanja uslova za ostvarivanje prava na penziju.“.

Pitanje otpremnine je uvek aktuelno pitanje za koje se vezuju brojna tumačenja ali i sudska praksa, što pokazuje da na ovom „terenu“ postoje nedoumice poslodavaca i zaposlenih i da zbog toga tekstovi na tu temu doprinose pravilnom postupanju i smanjenju broja sporova.

Informacije sadržane u ovom tekstu predstavljaju stavove autora, nisu pravni saveti, služe za opšte informisanje, ne treba ih koristiti kao zamenu za konsultacije sa stručnim licima. Pre donošenja bilo kakve odluke i preuzimanja bilo kakve radnje konsultujte se sa licima koja su ovlašćena za davanje pravnih saveta u skladu sa zakonom.