Na koji način poslodavac može da spreči zloupotrebu bolovanja?
Aktuelna tema, koja već duže vreme zadaje muke poslodavcima jeste, kako da spreče zloupotrebu bolovanja i na koji način da izvrše kontrolu bolovanja. Poslodavci su složni da zaposleni masovno zloupotrebljavaju bolovanje i da imaju problem da u praksi tu zloupotrebu dokažu.
U prilog toj činjenici ističe se da država planira da pokrene istem eBolovanje kako bi sprečila ovaj vid zloupotrebe. Nije poznato kako je zamišljeno funkcionisanje tog sistema, niti na koji način će biti zaštićeni lični podaci i zdravstvena dokumentacija zaposlenih, koja bi u tu svrhu bila dostupna poslodavcima. Postoje i određene inicijative za izmenu Zakona o radu, kako bi se stalo na put zloupotrebi.
S druge strane, pojedini zaposleni navode da do zloupotrebe dolazi jer poslodavci ne poštuju svoje zakonske obaveze u pogledu broja dana godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, prekovremenog rada koji vrlo često nije plaćen, te da često rade bolesni i da su zbog umora i zdravstvenog stanja primorani da odlaze na bolovanje.
Očigledno je istina negde na sredini. Međutim, bitno je ukazati da se ovde postavlja i pitanje odgovornosti izabranih lekara koji otvaraju bolovanje. Odgovornost ne može biti isključivo na zaposlenima. Lekar je taj koji je jedini nadležan da odlučuje o opravdanosti bolovanja tj. privremene sprečenosti za rad.
U tom slučaju kontrola bolovanja bi morala da obuhvati podjednako i zaposlene i izabrane lekare koji su bolovanje odobrili.
Kako poslodavci mogu da spreče zloupotrebu bolovanja i izvrše kontrolu bolovanja?
Poslodavcu stoje na raspolaganju sledeće mogućnosti:
Otkaz zbog zloupotrebe bolovanja
1) da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu time što zloupotrebljava pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad;
Upućivanje zaposlenog na analizu u ovlaščenu zdravstvenu ustanovu
2) da zaposlenog uputi na odgovarajuću analizu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu koju sam poslodavac odredi, kako bi utvrdio okolnosti zloupotrebe bolovanja, s tim da troškove u tom slučaju snosi sam poslodavac.
Ukoliko se dogodi da zaposleni odbije da se odazove na poziv poslodavca da izvrši analizu u ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi koju je poslodavac odredio, to će se smatrati nepoštovanjem radne discipline, koja može da bude razlog za otkaz ugovora o radu.
Obrazovanje komisije koja vrši kontrolu
3) da opštim aktom na drugačiji način/e utvrdi postojanje navedenih okolnosti zloupotrebe, tako što će detaljnije da uredi ovo pitanje i propiše načine pomoću kojih će utvrditi postojanje zloupotrebe i vršiti kontrola bolovanja.
Jedan od načina na koji poslodavci vrše kontrolu na terenu, jeste taj što obrazuju posebne komisije, čiji je zadatak da utvrde da li postoji zloupotreba bolovanja. Ovaj način predviđen je mišljenjem Ministarstva za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, br. 011-00-540/2015-02 od 3.06.2015 godine, u kome se navodi:
“Članom 179. stav 3. tačka 3) Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014 – dalje: Zakon) propisano je da poslodavac može otkazati ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad.
Dalje, stavom 4. istog člana Zakona propisano je da poslodavac utvrđuje postojanje zloupotrebe prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad podnošenjem zahteva nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa članom 103. Zakona i odgovarajućim odredbama Zakona o zdravstvenom osiguranju (“Sl. glasnik RS”, br. 107/2005, 109/2005 – ispr., 57/2011, 110/2012 – odluka US, 119/2012, 99/2014, 123/2014 i 126/2014 – odluka US)
ili na drugi način u skladu sa opštim aktom (npr. utvrđivanjem postupka komisijske kontrole ako sumnja u zloupotrebu bolovanja, radi utvrđivanja činjenice da za vreme bolovanja zaposleni obavlja npr. zemljoradničke radove, radi za drugo lice na crno i ponaša se na drugi način koji nije u skladu s prirodom i vrstom bolesti zbog koje je odsutan s rada)….”.
Kontrola zaposlenog telefonskim putem
4) kontrola zaposlenog telefonskim putem tj. obaveza zaposlenog da se u toku dana javlja poslodavcu i obaveštava ga o svom kretanju ili da bude kod kuće u slučaju da ga poslodavac pozove bez najave, odnosno da opravda odsustvo ako nije bio kod kuće.
Iako je ovaj način kontrole zastupljen u praksi, ne može se reći da je opravdan i zakonit, čemu u prilog govore i brojne sudske odluke. U njima se ističe da se upravna i disciplinska vlast poslodavca prema zaposlenima prostire na radno mesto i ambijent rada i da je zakonom određena kontrola zaposlenog van mesta rada izuzetak koji se mora usko tumačiti i da zbog toga poslodavac ne može da nameće pozitivnu obavezu zaposlenom da mu se za vreme privremene sprečenosti za rad javlja o svom kretanju i lekarskim kontrolama.
Da je obaveza zaposlenog ”o javljanju” ograničena na slučajeve predviđene u zakonu i da imajući u vidu načelo o zaštiti dostojanstva na radu, poslodavac van zakonom utvrđenih normi u vršenju upravljačke i disciplinske vlasti ne može proširivati svoja ovlašćenja radi vršenja kontrole zdravlja zaposlenog, niti ga obavezivati da se za vreme privremene sprečenosti za rad u toku dana više puta javlja o svom kretanju.
Sud svoju odluku zasniva na tome da zakon ne sadrži obavezu zaposlenog da se za vreme privremene sprečenosti za rad javlja poslodavcu o merama lečenja, kontrole i uopšte o svom zdravstvenom stanju, tako da neodazivanje na pozive poslodavca ili eventualni nesporazum o tome gde se u vreme poziva zaposleni nalazi ne predstavlja povredu radne discipline.
Zaključujemo da postoji nesklad između Zakona o radu i sudske prakse jer zakon poslodavcu daje mogućnost da opštim aktom propiše i druge načine kontrole bolovanja, dok sudska praksa sužava ovu kontrolu i svodi je isključivo na zakonski okvir.
Kontrola preko nadležnih lekarskih komisija
5) Zakonom o zdravstvenom osiguranju data je mogućnost obnove postupka ocene o privremenoj sprečenosti za rad (član 156.). Republički fond za zdravstveno osiguranje, kao i poslodavac, mogu da zahtevaju da se osiguranik čiju je privremenu sprečenost za rad ocenio izabrani lekar, odnosno prvostepena lekarska komisija, podvrgne ponovnom ocenjivanju privremene sprečenosti za rad, od strane prvostepene, odnosno drugostepene lekarske komisije. Ponovno ocenjivanje ne može se zahtevati ako se osiguranik nalazi na stacionarnom lečenju, osim u slučaju lečenja u dnevnoj bolnici.
Ponovno ocenjivanje se vrši na osnovu medicinske dokumentacije u prisustvu osiguranika, a po potrebi i na osnovu ponovnog pregleda osiguranika. Ponovno ocenjivanje može da se zahteva u roku od 30 dana od dana date ocene stručno-medicinskog organa u postupku. Osiguranik je dužan da se javi prvostepenoj, odnosno drugostepenoj lekarskoj komisiji, radi ponovnog ocenjivanja u roku koji odredi stručno-medicinski organ Republičkog fonda. Ako se osiguranik bez opravdanog razloga ne odazove pozivu radi ponovnog ocenjivanja, obustavlja mu se isplaćivanje naknade zarade i ne pripada mu naknada sve dok se ne odazove pozivu.
Izabrani lekar ili drugi stručno-medicinski organ Republičkog fonda ne sme da utvrdi da kod osiguranika postoji privremena sprečenost za rad mimo razloga koji su utvrđeni zakonom. Ukoliko se utvrdi da je izabrani lekar zloupotrebio svoja ovlašćenja u postupku ostvarivanja prava osiguranih lica, u koje spada odobravanje bolovanja bez stvarnog razloga, Republički fond preduzima mere radi oduzimanja ovlašćenja izabranog lekara i podnosi inicijativu kod nadležne komore zdravstvenih radnika za oduzimanje licence za samostalni rad tog izabranog lekara.
Poslodavac na raspolaganju ima i mogućnost izjavljivanja prigovora drugotepenoj lekarskoj komisiji, ukoliko nije zadovoljan ocenom koju je dala prvostepena lekarska komisija.
Zatim ima mogućnost da podnese zahtev za veštačenje u vezi sa ostvarivanjem svih prava osiguranih lica iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, uključujući i veštačenje o zdravstvenom stanju osiguranog lica. Veštačenje vrši prvostepena lekarska komisija – ako je ocenu dao izabrani lekar, drugostepena lekarska komisija – ako je ocenu dala prvostepena lekarska komisija i tri lekara specijalista zdravstvene ustanove na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite – ako je ocenu dala drugostepena lekarska komisija. Veštačenje se može zahtevati u roku od godinu dana od dana ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja o kojem je odlučivao nadležni stručno-medicinski organ Republičkog fonda u postupku.
Angažovanje detektiva
6) da angažuje detektivsku agenciju u cilju otkrivanja zloupotrebe, jer verovali ili ne i toga ima. Osnov za ovu vrstu angažovanja i kontrole nalazi se u Zakonu o detektivskoj delatnosti, kojim je propisano da pravno lice za detektivsku delatnost i preduzetnik za detektivsku delatnost, odnosno detektiv može između ostalog da obrađuje i podatke o povredama radnih obaveza ili radne discipline.
Ključ za rešavanje problema
Vidimo da ima mogućnosti i načina za kontrolu bolovanja i sprečavanje zloupotrebe ali da se i pored toga zloupotreba vrlo teško dokazuje. Možda ključ za rešavanje problema leži u tome da poslodavci umesto kontrolnih i kaznenih aktivnosti počnu da primenjuju preventivne aktivnosti npr. omoguće zaposlenima redovne sistematske preglede, koji bi dali uvid u zdravstveno stanje zaposlenih. Zatim, sistem nagrada i stimulacija za prisustvo na radu, u vidu novčanih bonusa ili slobodnih dana na godišnjem nivou i sl. Na poslodavcu je da proceni koje su to mere koje daju najbolje rezultate i smanjuju odsustvo i zloupotrebu.
Informacije sadržane u ovom tekstu predstavljaju stavove autora, nisu pravni saveti, služe za opšte informisanje, ne treba ih koristiti kao zamenu za konsultacije sa stručnim licima. Pre donošenja bilo kakve odluke i preuzimanja bilo kakve radnje konsultujte se sa licima koja su ovlašćena za davanje pravnih saveta u skladu sa zakonom.
