Poslodavac ima obavezu da, zaposlenima koji najmanje pola svog radnog vremena koriste opremu za rad sa ekranom kao važnim sredstvom za rad u okviru poslova koje uobičajeno obavljaju, obezbedi pregled vida, a po potrebi i ciljani oftalmološki pregled ukoliko rezultati pregleda vida koji je izvršila služba medicine rada ili oftalmolog pokažu da je to neophodno.
Ova obaveza propisana je Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad sa ekranom (“Sl. glasnik RS”, br. 106/2009, 93/2013 i 86/2019), kojim su propisani minimalni zahtevi koje je poslodavac dužan da ispuni u obezbeđivanju primene preventivnih mera pri korišćenju opreme za rad sa ekranom.
Radno mesto sa ekranom jeste radno mesto na kome se koristi oprema za rad sa ekranom (koja može biti snabdevena sa tastaturom ili drugim uređajima za unos podataka i/ili programom koji određuje korisnički odnos između zaposlenog i opreme za rad sa ekranom, pomoćnim delovima i uređajima uključujući periferne jedinice kao što su disk, telefon, modem, štampač, držač dokumenata) uključujući radnu stolicu, radni sto ili radnu površinu i neposrednu radnu okolinu.
Koje to obaveze ima poslodavac?
Poslodavac je dužan da:
- za sva radna mesta sa ekranom izvrši procenu rizika od nastanka oštećenja čula vida i fizičkih i psihofizioloških oštećenja zdravlja, odnosno da izvrši delimičnu izmenu i dopunu akta o proceni rizika ukoliko je procena rizika izvršena tako da nisu evidentirani i procenjeni svi faktori rizika koji nastaju pri korišćenju oprema za rad ekranom, sa ciljem da se utvrde način i mere za otklanjanje ili smanjenje tih rizika, uzimajući u obzir dodatni i/ili kombinovani efekat utvrđenih rizika;
- obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu sa ekranom na kojem su sprovedene mere za bezbedan i zdrav rad utvrđene u Pregledu mera za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad sa ekranom;
- sprovede organizacione mere, odnosno da zaposlenima obezbedi odgovarajuće pauze ili promenu radnih aktivnosti koje smanjuju obim rada sa ekranom sa ciljem da se smanje psihofiziološki napori koji nastaju pri korišćenju opreme za rad sa ekranom;
- zaposlenima obezbedi sve informacije koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, a naročito o merama koje se preduzimaju u cilju ostvarivanja bezbednih i zdravih uslova za rad pri korišćenju opreme za rad sa ekranom;
- u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad zaposlene koji koriste opremu za rad sa ekranom upozna sa svim vrstama rizika koji se za njih mogu pojaviti pri korišćenju te opreme pre početka korišćenja te opreme za rad i svaki put kada dođe do promena u organizaciji obavljanja poslova;
- u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti, zaposlenima koji koriste opremu za rad sa ekranom obezbedi pregled vida koji će izvršiti služba medicine rada ili oftalmolog.
Kada je poslodavac dužan da obezbedi oftalmološki pregled?
Poslodavac je dužan da pregled vida sprovede u sledećim slučajevima i intervalima:
- pre početka korišćenja opreme za rad sa ekranom;
- periodično u toku korišćenja opreme za rad sa ekranom u intervalima ne dužim od tri godine;
- ukoliko se kod zaposlenog pojave problemi sa vidom koji mogu nastati kao posledica korišćenja opreme za rad sa ekranom;
- da zaposlenom koji koristi opremu za rad sa ekranom obezbedi ciljani oftalmološki pregled, ukoliko rezultati pregleda vida koji je izvršila služba medicine rada ili oftalmolog pokažu da je to neophodno.
Poslodavac je dužan da, ukoliko je na osnovu navedenih rezultata pregleda neophodno i ukoliko se uobičajena korektivna sredstva ne mogu koristiti, obezbedi korišćenje posebnih korektivnih sredstava koja odgovaraju poslovima koji se obavljaju.
Upućivanje zaposlenog na pregled vida
Poslodavac prilikom upućivanja zaposlenog na pregled vida popunjava Uput za pregled vida, odnosno Uput za ciljani oftalmološki pregled, u dva primerka i jedan primerak dostavlja službi medicine rada ili oftalmologu, a drugi primerak zadržava za svoje potrebe.
Pregled vida: nužnost i dužnost
Nesporno je da živimo i radimo u vremenu u kome je upotreba računara nužna za obavljanje većine poslova. Nismo ni svesni ili ne razmišljamo u dovoljnoj meri o štetnim posledicama koje ova upotreba ima po naše zdravlje.
Nažalost, još manje razmišljaju poslodavci. Retki su oni koji se drže propisanih mera u delu preventivnih oftalmoloških pregleda. Čak ni onda kada je očigledno da štetni efekti postoje i da su štetne posledice nastupile. Očigledno da nužnost za njih ne podrazumeva i dužnost.
Nadam se da će ova tema dopreti do poslodavaca koji ovu obavezu ne sprovode ali i do zaposlenih koji nisu informisani o svojim pravima. Ni jedne, ni druge, nečinjenje i neznanje ne opravdava.
Informacije sadržane u ovom tekstu predstavljaju stavove autora, nisu pravni saveti, služe za opšte informisanje, ne treba ih koristiti kao zamenu za konsultacije sa stručnim licima. Pre donošenja bilo kakve odluke i preuzimanja bilo kakve radnje konsultujte se sa licima koja su ovlašćena za davanje pravnih saveta u skladu sa zakonom.