Da li se povreda na tim bildingu smatra povredom na radu?

Tim bilding je relativno nov pojam na našim prostorima i doslovno se prevodi kao „građenje tima“ ili „razvijanje tima“. Iako i te kako prisutan u praksi, naše zakonodavstvo ga još uvek ne „prepoznaje“ i ne reguliše. Moglo bi se reći da je svojevrstan pandan radničkim (sportskim) igrama i da kao takav proizvodi određena prava koja su u vezi sa odgovornošću za bezbednost i zdravlje zaposlenih, eventualnom štetom ili povredom koja nastane za zaposlene na ovim događajima. Tema ovog teksta odnosi se na konkretno pitanje, kako tretirati povredu koja se dogodi na tim bildingu i da li se može kvalifikovati kao povreda na radu? Potrudiću se da obrazložim svoj stav i ukratko odgovorim na postavljeno pitanje.

Ko je odgovoran za bezbednost i zdravlje zaposlenih za vreme tim bildinga?

Ako znamo da tim bilding, po pravilu, organizuje poslodavac za svoje zaposlene, bilo u radno vreme ili van radnog vremena, bilo u sedištu ili van njega, opravdano se postavlja pitanje njegove odgovornosti za bezbednost i zdravlje zaposlenih za vreme tim bildinga, kao i pitanje kvalifikovanja povrede koju pretrpi zaposleni na ovom događaju.

Da bi se odgovorilo na ova pitanja mora se najpre krenuti od zakonskog okvira kojim se uređuje povreda na radu.

Zakon o radu ne sadrži definiciju povrede na radu, niti određuje njene elemente ali propisuje odgovornost poslodavca za povredu ili štetu koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom (član 164.). Da ne bih širila temu, pitanje naknade štete neću razmatrati u ovom tekstu iako je usko povezano sa temom.

Zakonom o zdravstvenom osiguranju (član 51.) propisano je da se povredom na radu smatra:

• povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma;
• povreda koju osiguranik zaposleni pretrpi pri obavljanju posla na koji nije raspoređen, ali koji obavlja u interesu poslodavca;
• povreda koju osiguranik pretrpi pri dolasku, odnosno povratku sa posla;
• oboljenje osiguranika koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledica nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguran ili u vezi sa njim.

Povreda na radu utvrđuje se na osnovu izveštaja o povredi na radu koji se dostavlja Republičkom fondu, odnosno filijali radi utvrđivanja postojanja povrede na radu i ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa ovim zakonom.

Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju (čl. 22. i 23.) na sličan način definiše povredu na radu i pored navedenih slučajeva propisuje da se povredom na radu smatra i:

• povreda koju osiguranik pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto, na putu preduzetom radi izvršavanja službenih poslova i na putu preduzetom radi stupanja na rad, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom;
• povreda koju osiguranik pretrpi u vezi s korišćem prava na zdravstvenu zaštitu po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti;
• povreda koju osiguranici pretrpe učestvujući u akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesreća; u vojnoj vežbi ili u vršenju drugih obaveza iz oblasti odbrane zemlje utvrđenih zakonom; na radnom kampu ili takmičenju (proizvodnom, sportskom i dr.); na drugim poslovima i zadacima za koje je zakonom utvrđeno da su od opšteg interesa.

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (član 5.) propisuje da pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju i „lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u opštem interesu, radnim akcijama i takmičenjima u vezi sa radom“ a da im bezbednost i zdravlje na radu obezbeđuje organizator radova i takmičenja.

Pravilnikom o sadržaju i načinu izdavanja obrasca izveštaja o povredi na radu i profesionalnom oboljenju propisan je sadržaj i način izdavanja obrasca izveštaja o povredi na radu i profesionalnom oboljenju koji se dogode na radnom mestu.

Kvalifikacija povrede

Ako se uzme u obzir sve navedeno, smatram da postoji odgovornost poslodavca za bezbednost i zdravlje zaposlenih za vreme tim bildinga i da se povreda nastala na tim bildingu može kvalifikovati kao povreda na radu.

Tim bilding organizuje poslodavac i dužan je da obezbedi sigurnost i zdravlje radnika u svim aspekima koji su povezani sa radom. Nezavisno od činjenice da li je prisustvo na tim bildingu obavezno ili dobrovoljno, nesporno je da je povreda na istom u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa poslom koji zaposleni obavlja. To je osnovno merilo za kvalifikovanje jedne povrede kao povrede na radu.

Kad je u pitanju stav sudske prakse, u ovoj situaciji se analogno može primeniti ona koja se odnosi na sportske ili radničke igre. Apelacioni sud u Beogradu, u rešenju br. Gž1. 1719/2012 od 13.02.2013. godine, ističe sledeće:

“…Tužilac je dana xxx godine bio učesnik radničkih sportskih igara u … Kritičnom prilikom, prilikom nadmetanja u povlačenju konopcem, tužilac se povredio i zadobio tešku telesnu povredu bez opasnosti po život, i to povredu levog kolena – traumatsko oštećenje spoljašnjeg i unutrašnjeg meniskusa, spoljašnjeg ligamenta kolena i prednjeg ukrštenog ligamenta kolena. Naime, po nalaženju ovoga suda, od odlučnog značaja za rešenje ove pravne stvari je da li je organizator sportskih igara bio poslodavac tuženog i da li je bilo obavezno učestvovanje na ovim sportskim igrama…“.

Informacije sadržane u ovom tekstu predstavljaju stavove autora, nisu pravni saveti, služe za opšte informisanje i ne treba ih koristiti kao zamenu za konsultacije sa stručnim licima. Pre donošenja bilo kakve odluke i preuzimanja bilo kakve radnje konsultujte se sa licima koja su ovlašćena za davanje pravnih saveta u skladu sa zakonom.