Dopunski rad
Dopunski rad je specifična ugovorna forma regulisana članom 202. Zakona o radu. Kako se radi o radu van radnog odnosa to i lica koja su angažovana po osnovu ugovora o dopunskom radu nemaju svojstvo zaposlenog lica jer se ovim ugovorom ne zasniva radni odnos.
Zakon dozvoljava da zaposleni koji već radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, najviše do jedne trećine punog radnog vremena.
- Osnovna karakteristika dopunskog rada jeste da podrazumeva već ostvareno svojstvo osiguranika tj. da zaposleni ima zasnovan radni odnos sa punim radnim vremenom kod poslodavca. Puno radno vreme može ostvariti radom kod jednog poslodavca ili kod dva ili više poslodavaca sa nepunim radnim vremenom.
- Druga karakteristika vezana je za njegovo maksimalno trajanje. Ugovor o dopunskom radu se može zaključiti sa drugim poslodavcem najviše do jedne trećine punog radnog vremena.
- U pogledu forme, obavezno je zaključivanje ugovora u pisanom obliku.
- Ugovorom se utvrđuje pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada.
- Saglasnost matičnog poslodavca za zaključivanje ugovora o dopunskom radu sa drugim poslodavcem nije propisana Zakonom o radu (ali jeste drugim zakonima za pojedine delatnosti, o čemu će biti reči u nastavku teksta).
- Zakon o radu ne precizira da li se maksimalni dozvoljeni limit u pogledu trajanja dopunskog rada može/mora ostvariti kod jednog ili može kod dva ili više poslodavaca.Nema smetnji da se navedeni ugovor zaključi sa dva ili tri poslodavca, s tim da ukupno angažovanje po ovom osnovu ne prelazi zakonom dozvoljen limit – najviše do 1/3 punog radnog vremena.
- Lice koje ostvaruje ugovorenu naknadu po osnovu ugovora o dopunskom radu ima pravo na uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, ali nije obveznik plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, budući da je već obveznik ovih plaćanja po osnovu zaposlenja.
- ugovor o dopunskom radu se može zaključiti nezavisno od toga da li se radi o poslovima koji su sistematizovani ili ne, za razliku od privremenih i povremenih poslova koji su uslovljeni ovom činjenicom.
Dopunski rad zdravstvenih radnika
Zakon o radu ne precizira delatnosti u okviru kojih se može ugovarati dopunski rad, iako izvesne specifičnosti postoje u okviru pojedinih delatnosti koje su regulisane posebnim zakonima. Jedna od njih je zdravstvena delatnost. Dopunski rad u zdravstvenoj delatnost uređen je članom 60. Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Sl. glasnik RS“, br. 25/2019) koji glasi:
„Zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik, odnosno drugo lice zaposleno u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi, koji radi puno radno vreme, može da obavlja određene poslove iz svoje struke kod svog poslodavca kod koga je zaposlen sa punim radnim vremenom, odnosno kod drugog poslodavca, van redovnog radnog vremena, zaključivanjem ugovora o dopunskom radu sa svojim poslodavcem, odnosno najviše tri ugovora o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, u ukupnom trajanju do jedne trećine punog radnog vremena.
Saglasnost za obavljanje dopunskog rada zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika, direktor zdravstvene ustanove, odnosno osnivač privatne prakse u kojoj je zaposlen sa punim radnim vremenom, daje u roku od pet radnih dana od podnošenja zahteva za davanje saglasnosti, pod uslovom da je podnosilac zahteva u kalendarskoj godini koja prethodi podnošenju zahteva ostvario propisane mere izvršenja.
Zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik može da zaključi ugovor o dopunskom radu uz prethodnu saglasnost direktora zdravstvene ustanove, odnosno osnivača privatne prakse, u kojoj je zaposlen sa punim radnim vremenom.
Saglasnost iz stava 2. ovog člana daje se na period od godinu dana.
U slučaju da poslodavac, zdravstveni, odnosno farmaceutski inspektor utvrdi da zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik obavlja dopunski rad bez saglasnosti iz stava 2. ovog člana, saglasnost za dopunski rad tom zdravstvenom radniku, odnosno zdravstvenom saradniku ne može biti data u periodu od dve godine od dana utvrđivanja te činjenice.
O zaključenju ugovora o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik dužan je da u roku od pet radnih dana od dana zaključenja ugovora, pismeno obavesti direktora zdravstvene ustanove, rukovodioca drugog pravnog lica, odnosno osnivača privatne prakse, gde je zaposlen sa punim radnim vremenom.
Zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca, a kod jednog ili više poslodavaca do punog radnog vremena, dužan je da obezbedi saglasnost iz stava 2. ovog člana, od svih poslodavaca kod kojih radi sa nepunim radnim vremenom.
Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa, dužna je da čuva primerak saglasnosti date zdravstvenom radniku, odnosno zdravstvenom saradniku za dopunski rad, kao i ugovore o dopunskom radu koje su zaključili.
Jedan primerak originala ugovora o dopunskom radu, u roku od pet radnih dana od dana zaključenja ugovora, zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa koja je zaključila ugovor o dopunskom radu dostavlja nadležnom registru, u skladu sa zakonom.
Zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik koji obavlja poslove po osnovu ugovora o dopunskom radu u skladu sa ovim zakonom, ostvaruje prava iz obaveznog socijalnog osiguranja, u skladu sa zakonom.
Način, postupak, bliže uslove, kao i druga pitanja od značaja za organizovanje i obavljanje dopunskog rada zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika, odnosno drugih lica zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi, propisuje ministar.“
Uplata doprinosa i poreza
Zakonom o porezu na dohodak građana propisano je da prihodi koje fizičko lice ostvari po osnovu dopunskog rada imaju tretman drugih prihoda (član 85.). Porez na drugi prihod plaća se po stopi od 20%.
Osnovicu doprinosa za lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu po osnovu dopunskog rada čini oporezivi prihod od ugovorene naknade.
Oporezivi prihod čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%.
Kada osiguranik ostvaruje prihode po više različitih osnova doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje obračunava se i plaća po svim tim osnovima, do iznosa najviše godišnje osnovice doprinosa.
Doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje (jer se jedino on plaća kod dopunskog rada kao što je već navedeno), od 1. januara 2022. godine, plaća se po stopi od 25%.
Procedura kod prestanka dopunskog rada
Još jedna specifičnost ove vrste rada jeste da se kod prestanka dopunskog rada ne primenjuje zakonska procedura koja se odnosi na zaposlene.
O navedenom se izjasnio i Apelacioni sud u Kragujevcu, u presudi br. Gž1 2739/2017 od 4.05.2018. godine:
„Ugovor o dopunskom radu predstavlja specifičnu ugovornu formu kojom se reguliše dopunski rad i obavljanje rada na osnovu ovog ugovora nema formu radnog odnosa, odnosno lice koje se angažuje po navedenom ugovoru nema status zaposlenog lica u smislu čl. 5. st. 1. Zakona o radu, te se na navedena lica ne primenjuje postupak kao na ostale zaposlene koja su u radnom odnosu, pa ni u postupku prestanka takve vrste rada, kako to pravilno zaključuje prvostepeni sud. Takođe, pravilan je i zaključak prvostepenog suda da tuženi nije bio dužan da u smislu čl. 180. i čl. 181. Zakona o radu dostavi tužiocu upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje 8 dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja, jer se navedena zakonska procedura odnosi samo na zaposlena lica u smislu čl. 5. st. 1. Zakona o radu kakav status tužilac nije imao kod tuženog po osnovu Ugovora o dopunskom radu od 04.11.2015. godine.“.
Prednosti i mane dopunskog rada
Dopunski rad zaposlenima pruža slobodu izbora poslodavca sa kojim će sarađivati i ostvarivati dodatne prihode. Kako se po osnovu dopunskog rada uplaćuju doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje to će isti uticati na visinu penzije (ne utiču na ostvarivanje prava, već samo na visinu prava).
S druge strane, zaposleni je dužan da savesno obavlja svoje radne obaveze kod matičnog poslodavca pri čemu ne sme da dozvoli da dodatni poslovi utiču na rezultate njegovog rada i zalaganja. On je dužan da uskladi obaveze i kvalitetno izvršava radne zadatke. Ovo se posebno odnosi na zdravstvene radnike koji su angažovani po osnovu ugovora o dopunskom radu kod više poslodavaca. Kvalitet pružanja zdravstvenih usluga ne sme da se dovodi u pitanje i direktori zdravstvenih ustanova bi morali da reaguju u slučaju bilo kakvih negativnih posledica, pre svega uskraćivanjem saglasnosti za obavljanje dopunskog rada.
Informacije sadržane u ovom tekstu predstavljaju stavove autora, nisu pravni saveti, služe za opšte informisanje i ne treba ih koristiti kao zamenu za konsultacije sa stručnim licima. Pre donošenja bilo kakve odluke i preuzimanja bilo kakve radnje konsultujte se sa licima koja su ovlašćena za davanje pravnih saveta u skladu sa zakonom.
