Neradni dani i verski praznici

“Koleginice, šta da radim?

Jedan radnik je prilikom popunjavanja uvodnog formulara napisao da slavi Đurđevdan. U proleće je koristio slobodan dan zbog slave.

Sad je jesen, on kaže da odsustvuje zbog Đurđevdana.

Ja ga pitam: koji Đurđevdan ti slaviš, kaže mi: Oba!”

Ova anegdota jeste smešna, ali ne samo zato što je istinita, nego i zato što je tako česta.

Ako i nema konfuzije oko slave, ima je oko drugih verskih praznika.

Npr. zaposlena je pravoslavne vere, ali muž je katolik pa oni slave „oba“ Božića.

Neretko se dešava da se zaposleni usput, tokom godine, kako se koji praznik približava izjašnjavaju da proslavljaju i njega. Ovo može napraviti veliku zbrku ne samo sa organizovanjem rada, nego i sa evidentiranjem naknada odnosno pravilnim obračunom zarada.

Hajde da vidimo kako da sve ovo rešite bez glavobolja.

Verski praznici koji su neradni dani za sve i drugi verski praznici

Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji načelno razlikuje državne i verske praznike.

Državni praznici su Nova godina (1. i 2. januar), Dan državnosti (15. i 16. februar), Praznik rada (1. i 2. maj) i Dan primirja u Prvom svetskom ratu (11. novembar).

Međutim, imajući u vidu da su prvi dan Božića po julijanskom kalendaru (7. januar) kao i Vaskršnji praznici počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa – neradni za sve – i oni su u neku ruku državni praznici.

Suštinska razlika između njih i onih „pravih“ državnih je što se – kada državni praznik padne u nedelju – prenosi na prvi naredni radni dan, dok se verski praznici „ne odlažu“. Primer, i kada Božić – 7. januar – padne u nedelju, ponedeljak 8. januar je svakako radni dan za sve.

Pored ova dva praznika, pripadnici različitih religija imaju pravo na neradne dane u vreme svojih praznika i to:

1) pravoslavci – na prvi dan krsne slave;

2) katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica – na prvi dan Božića i u dane Uskršnjih praznika počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa, prema njihovom kalendaru;

3) pripadnici islamske zajednice – na prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama;

4) pripadnici jevrejske zajednice – na prvi dan Jom Kipura.

A kada zakon kaže da radnici imaju pravo na neradni dan, poslodavac ima obavezu da im to omogući.

Evidentiranje verskih praznika zaposlenih

Kao što znamo, veroispovest zaposlenog irelevantna je prilikom donošenja odluke poslodavca da ga zaposli, jer je to njegovo Ustavom garantovano pravo i sloboda.

Međutim, poslodavac mora biti obavešten o tome da li zaposleni slavi verske praznike i koje, upravo iz razloga da mu obezbedi zakonsko pravo da ih proslavlja.

Budući da ni Zakon o radu niti Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji nisu to propisali, najbolje je da poslodavac na početku radnog odnosa uzme pismenu izjavu zaposlenog o verskim praznicima koje slavi.

A zatim i da to unese u svoju pouzdanu,i pre svega – preglednu bazu.

Precizne evidencije i izveštaji

Kadrovska app omogućava da u svakom trenutku imate uvid:

• Koliko zaposlenih i kojim danima će odsustvovati u narednom periodu (npr. u sezoni slava)
• Koliko zaposlenih iz pogona će odsustvovati određenog dana (npr. Božić po gregorijanskom kalendaru ili prvi dan Kurban bajrama)
• Koji zaposleni će odsustvovati određenog dana (npr. na dan Svetog Nikole)

kako biste mogli da organizujete rad i smene.

Osim preglednih izveštaja na klik (bez pretraživanja po sveskama i tabelama), poslodavac na ovaj način kroz Kadrovska app dobija i sledeće informacije:

• Kome treba napraviti rešenje o odsustvu zbog verskog praznika
• Iz kog razloga je zaposleni određenog dana izostao s posla i kakva naknada mu sledi
• Ko je radio na dan kada je imao pravo na odsustvo, jer će obračun zarade biti drugačiji (uvećanje satnice zbog rada na dan praznika)

Osim toga, sjajna stvar je što se karnet, zahvaljujući ranije izrađenom rešenju kojim se zaposlenom odobrava odsustvo sa rada zbog verskog praznika, automatski popunjava informacijom da je zaposleni odsutan jer slavi slavu ili drugi verski praznik.

Dakle, sve ove informacije koje su važne onima koji organizuju rad (smene u proizvodnji, maloprodajama, dežurstva, noćne smene), važne su i ljudima koji rade obračun zarada, kako bi precizno obračunali zarade.

A sve one su u jednom pouzdanom softveru – Kadrovska app – koji je osmišljen i stalno se unapređuje u skladu sa specifičnim potrebama svojih korisnika.

Informacije sadržane u ovom tekstu predstavljaju stavove autora, nisu pravni saveti, služe za opšte informisanje, ne treba ih koristiti kao zamenu za konsultacije sa stručnim licima. Pre donošenja bilo kakve odluke i preuzimanja bilo kakve radnje konsultujte se sa licima koja su ovlašćena za davanje pravnih saveta u skladu sa zakonom.