Obaveza izražavanja visine naknade troškova za ishranu u toku rada u novcu

“Članom 105. stav 3. Zakona o radu, uređeno je da se pod zaradom smatraju sva primanja iz radnog odnosa, osim naknada troškova zaposlenog u vezi sa radom iz člana 118. tač. 1-4) i drugih primanja iz člana 119. i člana 120. tačka 1) ovog zakona.

Članom 110. stav 2. Zakona je uređeno da se zarada isplaćuje samo u novcu, ako zakonom nije drugačije određeno.

Članom 118. tačka 5) Zakona, utvrđeno je pravo zaposlenog na naknadu troškova za ishranu u toku rada, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Imajući u vidu gore navedeno, u periodu primene Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009 i 32/2013), naknada troškova za ishranu u toku rada imala je karakter zarade, a isplata iste morala je da se vrši u novcu.

Napominjemo da je od 29.7.2014. godine, u primeni izmenjena odredba člana 118. stav 1. tačka 5) Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) kojom je utvrđeno da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način.

U slučaju kada je poslodavac obezbedio ishranu u toku rada na neki drugi način, dužan je da visinu naknade troškova za ishranu u toku rada izrazi u novcu (član 118. stav 2. navedenog zakona).”

(Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, broj 011-00-964/2015-02 od 12.2.2016. godine)