Jedna od stavki koja može biti predmet inspekcijskog nadzora jeste sprovođenje i poštovanje obaveza i mera propisanih Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2010) i Pravilnikom o pravilima ponašanja poslodavaca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu („Sl. glasnik RS“, br. 62/2010).
Ministarstvo rada se izjasnilo na ovu temu u svom mišljenju.
Pomenutim zakonom se uređuje zabrana zlostavljanja na radu i u vezi sa radom; mere za sprečavanje zlostavljanja i unapređenje odnosa na radu; postupak zaštite lica izloženih zlostavljanju na radu i u vezi sa radom i druga pitanja od značaja za sprečavanje i zaštitu od zlostavljanja na radu i u vezi sa radom. Zabranjen je bilo koji vid zlostavljanja na radu i u vezi sa radom, kao i zloupotreba prava na zaštitu od zlostavljanja.
Koje obaveze ima poslodavac u vezi zlostavljanja na radu?
Poslodavac je dužan da:
- organizuje rad na način kojim se sprečava pojava zlostavljanja i zaposlenima obezbeđuju uslovi rada u kojima neće biti izloženi zlostavljanju od strane poslodavca, odnosno odgovornog lica ili zaposlenih kod poslodavca;
- sprovodi mere obaveštavanja i osposobljavanja zaposlenih i njihovih predstavnika da prepoznaju uzroke, oblike i posledice vršenja zlostavljanja;
- zaposlenom pre stupanja na rad dostavi obaveštenje o zabrani vršenja zlostavljanja i pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog i poslodavca u vezi sa zabranom vršenja zlostavljanja. Obaveštenje se sačinjava u najmanje dva primerka, od kojih jedan primerak zadržava poslodavac, a drugi zaposleni;
- radi ostvarivanja prava na zaštitu od zlostavljanja, zaposlenima učini dostupnim sledeće podatke o:
- licu kome zaposleni koji sumnja da je izložen zlostavljanju može da se obrati radi pružanja saveta i podrške (u daljem tekstu: lice za podršku). Poslodavac je dužan da imenuje lice za podršku koje će da sasluša zaposlenog, da mu da savet, da ga uputi, informiše i pruži podršku s ciljem rešavanja sporne situacije. Poslodavac može da zatraži mišljenje sindikata o određivanju lica za podršku.
- licima ovlašćenim za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja (predstavnik sindikata, lice nadležno za poslove bezbednosti i zdravlja na radu, predstavnik zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu ili odbor za bezbednost i zdravlje na radu).
- licu kod poslodavaca kome se podnosi zahtev za zaštitu od zlostavljanja. Zahtev za zaštitu od zlostavljanja podnosi se odgovornom licu kod poslodavca sa svojstvom pravnog lica (direktor i dr.), odnosno poslodavcu sa svojstvom fizičkog lica (preduzetnik) ili drugom licu koga oni ovlaste u pismenom obliku (ovlašćeno lice kod poslodavca).
- spisku posrednika koji se vodi kod poslodavca.
- ako kod poslodavaca postoje zaposleni koji su osposobljeni za obavljanje posredovanja, poslodavac može učiniti dostupnim i podatke o tim licima.
Dakle, poslodavac ima obavezu da imenuje sva navedena lica i da o tome obavesti zaposlene. Na koji će način poslodavac obavestiti zaposlene, stvar je njegove organizacije. Može npr. da okači obaveštenje na oglasnu tablu i učini dostupnim podatke o imenovanim licima.
Određivanje ili biranje posrednika
Zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju, zaposleni koji se tereti za zlostavljanje i predstavnik poslodavca, odnosno poslodavac i zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju sporazumno određuju ili biraju lice za vođenje postupka posredovanja (posrednik), u roku od tri dana od dana prijema predloga poslodavca.
Posrednik se može izabrati sa spiska posrednika koji se vodi kod poslodavca – u skladu sa kolektivnim ugovorom, odnosno kod organa, organizacije ili ustanove za posredovanje – u skladu sa zakonom. Posrednik se može izabrati i sa spiska posrednika socijalno-ekonomskog saveta sačinjenog na predlog socijalnih partnera, kao i spiska udruženja građana čiji su ciljevi usmereni na poslove posredovanja, odnosno zaštite od zlostavljanja.
Za posrednika može biti određeno, odnosno izabrano lice:
- koje uživa poverenje strana u sporu;
- neutralna osoba koja posreduje između strana u sporu u cilju rešavanja njihovog spornog odnosa;
- koje je dužno da postupa nezavisno i nepristrasno;
- koje stranama u sporu neće nametati rešenje, već da daje predlog mogućih načina za rešavanje spora.
Opšta pravila ponašanja poslodavca i zaposlenih na radu
Poslodavac i zaposleni dužni su da se ponašaju na način kojim se poštuje dostojanstvo zaposlenih i da nastoje da u dobroj veri poštuju opšta pravila ponašanja na radu, i to:
Poslodavac treba da:
- obezbedi radnu okolinu u kojoj će se poslovi obavljati u atmosferi poštovanja, saradnje, otvorenosti, bezbednosti i jednakosti;
- razvija svest kod zaposlenih o potrebi uzajamnog poštovanja, saradnje i timskog rada u izvršavanju radnih zadataka;
- pruži dobar primer tako što će se prema svima ponašati ljubazno, sa dostojanstvom i uz dužno poštovanje;
- omogući sindikatima da svojim učešćem daju doprinos u osposobljavanju i radu na prevenciji i sprečavanju zlostavljanja;
- omogući zaposlenima pravo da iznesu svoje mišljenje, stavove i predloge u vezi sa obavljanjem posla, kao i da se njihovo mišljenje sasluša i da zbog toga ne trpe štetne posledice.
Zaposleni treba da:
- se prema drugim zaposlenima i poslodavcu ponaša sa dostojanstvom, poštovanjem i uvažavanjem;
- ličnim primerom doprinese stvaranju radne okoline u kojoj nema zlostavljanja na radu, kao ni ponašanja koje bi moglo da doprinese zlostavljanju na radu, odnosno da poslove obavlja u atmosferi poštovanja, saradnje, otvorenosti, bezbednosti i jednakosti;
- svojim učešćem da doprinos u radu na prevenciji i sprečavanju zlostavljanja.
Informacije sadržane u ovom tekstu predstavljaju stavove autora, nisu pravni saveti, služe za opšte informisanje, ne treba ih koristiti kao zamenu za konsultacije sa stručnim licima. Pre donošenja bilo kakve odluke i preuzimanja bilo kakve radnje konsultujte se sa licima koja su ovlašćena za davanje pravnih saveta u skladu sa zakonom.