Postupak za ostvarivanje zaštite od mobinga

Zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju može da podnese tužbu nadležnom sudu radi ostvarivanja prava na zaštitu od zlostavljanja, zato što ovu zaštitu nije mogao da ostvari kod poslodavca ako u konkretnom slučaju poslodavac nije preduzeo Zakonom propisane mere za ostvarivanje zaštite od zlostavljanja u postupku kod poslodavca, odnosno nije stranama u sporu ponudio posredovanje

“U članu 8. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2010 – dalje: Zakon) utvrđena je obaveza poslodavca da zaposlenog zaštiti od zlostavljanja na radu i u vezi sa radom, u skladu sa ovim zakonom. U tom smislu, u članu 15. navedenog zakona utvrđena je obaveza poslodavca da u roku od tri dana od dana prijema zahteva za zaštitu od zlostavljanja stranama u sporu predloži posredovanje kao način razrešenja spornog odnosa i da u narednom roku od tri dana sa stranama u sporu sporazumno odredi ili izabere lice za vođenje postupka posredovanja.

Prema članu 13. stav 1. Zakona, ako se za zlostavljanje ne tereti odgovorno lice u pravnom licu, odnosno poslodavac sa svojstvom fizičkog lica, zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju podnosi obrazloženi zahtev za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja neposredno tom licu.

Član 14. Zakona propisuje da ako se za zlostavljanje tereti odgovorno lice u pravnom licu, odnosno poslodavac sa svojstvom fizičkog lica, zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju može da podnese zahtev za pokretanje postupka posredovanja neposredno tom licu. Ako se za zlostavljanje tereti odgovorno lice u pravnom licu, odnosno poslodavac sa svojstvom fizičkog lica, zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju može da pokrene postupak pred nadležnim sudom do isteka roka zastarelosti za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja kod poslodavca, utvrđenog ovim zakonom, i bez podnošenja zahteva za pokretanje postupka posredovanja kod poslodavca.

U članu 22. st. 1. i 2. navedenog zakona propisano je da pravo na podnošenje zahteva za zaštitu od zlostavljanja kod poslodavca zastareva u roku od šest meseci od dana kada je zlostavljanje učinjeno. Ovaj rok počinje da teče od dana kada je poslednji put izvršeno ponašanje koje predstavlja zlostavljanje.

Prema članu 34. Zakona, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona kod poslodavca vrši Inspekcija rada, odnosno Upravna inspekcija. U vršenju nadzora nadležna inspekcija postupa u skladu sa zakonom kojim se uređuju njena ovlašćenja.

Polazeći od navedenog, ovo ministarstvo nije nadležno da utvrđuje da li je bilo zlostavljanja ili ne, kao i da u zavisnosti od toga preduzima određene mere.

Ukoliko se u konkretnom slučaju zaposleni obratio poslodavcu sa obrazloženim zahtevom za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja, a poslodavac u vezi sa istim nije izvršio obavezu iz člana 15. Zakona, zaposleni može da se obrati nadležnoj inspekciji rada, koja, u skladu sa ovlašćenjima iz člana 269. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US i 113/2017), nalaže poslodavcu da u određenom roku postupi u skladu sa članom 15. Zakona.

Pored toga, trebalo bi da se zaposleni obrati i poslodavcu sa urgencijom za postupanje po zahtevu i da mu ukaže na to da će, ukoliko ne postupi u ostavljenom roku, potražiti zaštitu kod nadležnog suda. Naime, zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju može da podnese tužbu nadležnom sudu radi ostvarivanja prava na zaštitu od zlostavljanja, zato što ovu zaštitu nije mogao da ostvari kod poslodavca ako u konkretnom slučaju poslodavac nije preduzeo Zakonom propisane mere za ostvarivanje zaštite od zlostavljanja u postupku kod poslodavca, odnosno nije stranama u sporu ponudio posredovanje u skladu sa članom 15. Zakona.”

Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, 117-00-318/2017-02 od 27.11.2017