Prekovremeni rad
Standardno puno radno vreme kod nas iznosi 40 časova nedeljno. Radna nedelja po pravilu traje pet radnih dana i radni dan osam časova.
U određenim situacijama zaposleni može da radi duže od punog radnog vremena i tada (ukoliko su ispunjeni još neki uslovi) možemo govoriti o prekovremenom radu.
Prekovremeni rad je rad gde zaposleni, na zahtev poslodavca, ima obavezu da radi duže od punog radnog vremena, i to u određenim situacijama:
- usled više sile
- zbog iznenadnog povećanja obima posla i
- u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.
Iz gore navedenog možemo zaključiti da se ne može svako duže zadržavanje zaposlenog na poslu smatrati prekovremenim radom. Potrebno je da su ispunjeni određeni uslovi:
- da je zaposleni radio duže od punog radnog vremena
- da je postojao zahtev poslodavca za prekovremenim radom
- da se radi o specifičnim situacijama kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran
Kao što smo rekli, prekovremeni rad je duži od ugovorenog punog radnog vremena. U najvećem broju firmi kod nas radi se 40 časova nedeljno. Poslodavac može putem opšteg akta da predvidi radno vreme koje je kraće od 40 časova, ali ne kraće od 36 časova nedeljno.
Da bi se govorilo o prekovremenom radu mora da postoji zahtev poslodavca za prekovremenim radom. Ukoliko nije postojao zahtev poslodavca, a zaposleni se duže zadržao na poslu tada ne postoji prekovremeni rad, niti zaposleni može zahtevati uvećanu zaradu. Isto tako, rad koji je iskazan u evidencijama koje se vode kod poslodavca kao rad duži od punog radnog vremena neće se smatrati prekovremenim radom ako nije postojao zahtev poslodavca da se radi prekovremeno.
Prekovremeni rad se uvodi u izuzetnim situacijama, kada određeni posao nije mogao da se predvidi unapred (viša sila i sl.). Prekovremeni rad je izuzetak, a ne pravilo. Ako se u nekoj firmi učestalo organizuje prekovemeni rad to bi značilo da je potrebno zaposliti veći broj osoba na određenim pozicijama.
U nekim oblastima rada nije moguće organizovati rad tako da se se radi stanadardno 40 časova nedeljno, sa 5 radnih dana po 8 sati dnevno. To se posebno odnosi na poslove gde se rad odvija u smenama, noću ili gde priroda posla zahteva drugačiji raspored radnog vremena. Poslodavcu je zakonom ostavljena sloboda da u okviru radne nedelje uređuje raspored radnog vremena prema svojim potrebama. Pri tom radno vreme zaposlenog ne mora biti jednako raspoređeno po radnim nedeljama, već se posmatra kao prosečno nedeljno radno vreme na mesečnom nivou.
Potrebno je naglasiti i da se dežurstvo u zdravstvenim ustanovama, kao prekovremeni rad, uređuje posebnim zakonom.
Prekovremeni rad & preraspodela radnog vremena
Važno je razlikovati prekovremeni rad i preraspodelu radnog vremena.
Zakon o radu je poslodavcu pružio mogućnost da izvrši preraspodelu radnog vremena u određenim situacijama: ukoliko to zahteva priroda delatnosti ili organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u zadatim rokovima.
Preraspodela radnog vremena se vrši tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena.
Koliko najduže može da traje prekovremeni rad?
U pogledu trajanja prekovremenih sati predviđene su granice, pa tako prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno, tj. duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad.
Pravo zaposlenog na uvećanu zaradu
Po osnovu prekovremenog rada zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za svaki sat prekovremenog rada i to najmanje 26 % od osnovice.
Poslodavac putem opšteg akta i ugovora o radu može da definiše koliki je iznos uvećane zarade zaposlenog za prekovremeni rad i pritom je u obavezi da ispoštuje zakonski minimum od najmanje 26 %. Sa druge strane opštim aktom i ugovorom o radu može se odrediti veći procenat uvećane zarade(više od 26 %).
Pravo zaposlenog na uvećanu zaradu je obaveza poslodavca i on je dužan da isplati svaki sat prekovremenog rada. Poslodavac po zakonu ne može ovu obavezu zameniti tako što će da obračunava slobodne dane umesto da isplati zaposlenom prekovremeni rad.
Posebna zaštita zaposlenih od prekovremenog rada
Određene kategorije zaposlenih su izuzete ili zaštićene od prekovremenog rada, pa tako:
- zaposleni ne može da radi prekovremeno ako bi takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje (što ceni nadležni zdravstveni organ)
- zaposleni mlađi od 18 godina ne može da radi prekovremeno
- zaposlena trudnica i dojilja ne može da radi prekovremeno ukoliko bi takav rad bio štetan po njeno zdravlje ili zdravlje deteta (što ceni nadležni zdravstveni organ)
- jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno samo uz svoju pisanu saglasnost
- samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koje je težak invalid može da radi prekovremeno samo uz svoju pisanu saglasnost
- zaposlenom koji radi na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme (poslovi sa povećanim rizikom) poslodavac ne može da odredi prekovremeni rad, osim u zakonom predviđenim situacijama
Evidencije prekovremenog rada i obaveze poslodavca
Prema Zakonu o evidencijama u oblasti rada poslodavac je u obavezi da vodi evidencije o radnom vremenu zaposlenih, uključujući i podatke o satima kada zaposleni radi duže od punog radnog vremena.
Izmenama Zakona o radu iz decembra 2017.godine uvedena je nova obaveza poslodavca da vodi i dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih.
Kazne za nepoštovanje odredaba o prekovremenom radu
Kod nas je nepoštovanje regulative o prekovremenom radu dosta učestalo (posebno kod sezonskih poslova, u poljoprivredi i građevinskim poslovima, u trgovini ali i u ostalim sferama rada). Inspekcija rada može da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv poslodavca koji ne poštuje postojeću regulativu o prekovremenom radu.
Predviđena je novčana kazna ako se zaposlenom odredi prekovremeni rad suprotno odredbama Zakona o radu i to:
- za poslodavca sa svojstvom pravnog lica novčana kazna u iznosu od 600.000 do 1.500.000 dinara
- za odgovorno lice u pravnom licu novčana kazna od 30.000 do 150.000 dinara
- za preduzetnika novčana kazna od 200.000 do 400.000 dinara.
Izmenama Zakona o radu predviđene su i novčane kazne u slučaju nepoštovanja obaveze vođenja dnevne evidencije o prekovremenom radu i to:
- novčana kazna od 150.000 do 300.000 dinara za poslodavca sa svojstvom pravnog lica
- kazna od 50.000 do 150.000 dinara za preduzetnike
- za odgovorno lice kazna od 10.000 do 20.000 dinara.
Mišljenja ministarstva i presude…
- Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev2 90/2018 od 20.5.2021. godine)
- Radeći po nalogu poslodavca duže od ugovorenog, punog radnog vremena, što je utvrđeno evidencijom prisustva na poslu, zaposleni je stekao pravo na isplatu uvećane zarade po osnovu ostvarenih sati prekovremenog rada.
- Rešenje Vrhovnog kasacionog suda, Rev2 221/2018 od 19.6.2019. godine – Bilten sudske prakse Apelacionog suda u Kragujevcu br. 1/2021
- Zaposleni vozač autobusa može da ostvari pravo na uvećanu zaradu po osnovu prekovremenog rada na osnovu sopstvene evidencije o obavljenom radu, ukoliko su obavljanje takvog rada i njegov obim očigledno bili poznati poslodavcu (nevezano od činjenice što poslodavac u postupku nije dostavio evidenciju o prisutnosti na radu kao ni putne naloge za zaposlenog).
- Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu, Gž1 1735/2018 od 13.9.2018. godine
- Zaposleni ima pravo na isplatu uvećane zarade za prekovremeni rad ostvaren vršenjem delatnosti prevoza u drumskom saobraćaju, za sve radne sate u pogledu kojih postoje odgovarajući dokazi da je radio duže od punog radnog vremena.
- Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž1 3452/2016 od 19.1.2018. godine
- Zaposleni nema obavezu da radi duže od punog radnog vremena ako je razlog za uvođenje prekovremenog rada bio unapred poznat poslodavcu.
- Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Sektor za rad, broj 130-03-16/2015-02 od 17.11.2015. godine
- Zaposleni koji je prekovremeno radio na dan državnog praznika ima pravo na zaradu koja predstavlja zbir ostvarene osnovne zarade za redovan rad, uvećane zarade za rad na dan državnog praznika i uvećane zarade za prekovremeni rad. Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada, pa ukoliko se primenjuje uvećanje od 110% za rad na dan praznika, odnosno 26% za prekovremeni rad, kako je propisano Zakonom, zaposleni ima pravo za svaki sat rada u dane praznika na osnovnu zaradu i uvećanje od 110%, a ne samo 10% od osnovne zarade, kao i uvećanje od 26% za prekovremene sate rada. Prema tome, ukupna zarada zaposlenog koji je prekovremeno radio na dan državnog praznika predstavlja zbir ostvarene osnovne zarade za redovan rad, uvećane zarade za rad na dan državnog praznika i uvećane zarade za prekovremeni rad.”
- Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike, br. 011-00-523/2010-02(2) od 29.6.2010. godine
- Poslodavac je dužan da zaposlenom plati uvećanu zaradu za prekovremeni rad i da odgovara za prekršaj ukoliko je preraspodela radnog vremena utvrđena tako da zaposleni ostvaruje ukupno radno vreme duže od punog radnog vremena u periodu dužem od šest meseci u toku kalendarske godine, svedeno na 40-časovnu radnu nedelju
Informacije sadržane u ovom tekstu predstavljaju stavove autora, nisu pravni saveti, služe za opšte informisanje, ne treba ih koristiti kao zamenu za konsultacije sa stručnim licima. Pre donošenja bilo kakve odluke i preuzimanja bilo kakve radnje konsultujte se sa licima koja su ovlašćena za davanje pravnih saveta u skladu sa zakonom.
