Zloupotreba privremenih i povremenih poslova

Privremeni i povremeni poslovi su vid rada van radnog odnosa koji se najčešće zloupotrebljava u praksi, što potvrđuje veliki broj sudskih sporova povodom ovog instituta.

Po svojoj pravnoj prirodi ovi poslovi su takvi da:

• ne mogu trajati duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini,
• se obavljaju privremeno ili povremeno po prethodno zaključenom ugovoru,
• nisu sistematizovani kao stalna radna mesta,
• mogu biti van osnovne delatnosti poslodavca ili iz delatnosti poslodavca, o čemu postoji neujednačena sudska praksa,
• ih mogu obavljati nezaposlena lica, zaposleni koji rade sa nepunim radnim vremenom do punog radnog vremena, korisnici starosne penzije i lica koja su članovi omladinske ili studentske zadruge.

Osnovna razlika između privremenih i povremenih poslova ogleda se u činjenici da su:

• privremeni poslovi kratkotrajni i kontinuirani poslovi dok su
• povremeni poslovi kratkotrajni poslovi koji nemaju kontinuitet već se obavljaju s vremena na vreme.

U pogledu forme, ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova zaključuje se u pisanom obliku i najčešće sadrži: vrstu i opis poslova koji su predmet ugovora, trajanje tj. period na koji se ugovor zaključuje, mesto i način izvršenja posla, visinu naknade za obavljeni rad, uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, a može se ugovoriti i isplata naknade troškova prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada, naknade za ishranu u toku rada, o čemu odlučuje poslodavac u skladu sa opštim aktima i svojim finansijskim mogućnostima.

Kada i kako dolazi do zloupotrebe?

Institut privremenih i povremenih poslova najčešće se zloupotrebljava u situacijama kada kod poslodavca postoji stalna potreba za obavljanjem određenog posla. Neretko se dešava da umesto ugovora o radu poslodavci zaključuju ugovor o privremenim i povremenim poslovima (tkz. PP poslovi) za sistematizovana radna mesta i za poslove iz svoje osnovne delatnosti.

Ono što iznenađuje jeste činjenica da ovaj institut nije zloupotrebljen samo u privatnom sektoru već i u javnom sektoru. Nedavno sam se iznenadila kada sam čula da je pravni zastupnik u jednoj od filijala Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje radio po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima dve godine u kontinuitetu.

Povodom slične situacije Vrhovni kasacioni sud je, u presudi Rev2 2738/2019 od 28.01.2021. godine, zauzeo sledeći stav:

„Navodima revizije se ukazuje da je od strane tuženog došlo do zloupotrebe ugovora o privremenim i povremenim poslovima, jer je isti zaključen za obavljanje poslova i radnih zadataka koji su stalnog karaktera, koje radno mesto je u vreme zaključenja ugovora bilo predviđeno Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji poslova tuženog … i da je takav ugovor nezakonit i u suprotnosti sa zakonom i da je namera tuženog bila da zaključenjem takvog ugovora izigra zakon, da se stoga ne može prihvatiti kao pravilan zaključak nižestepenih sudova da se radilo o ugovoru zaključenom na određeno vreme…to sledi da se nije radilo o privremenim i povremenim poslovima iz člana 197. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, već o poslovima za kojima je postojala trajna potreba, pa stoga po svojoj pravnoj prirodi ugovor koji je zaključen između stranaka predstavlja ugovor o radu na određeno vreme. Naime, ovaj ugovor (ugovor o privremenim i povremenim poslovima) predstavlja simulovan ugovor, jer se njime prikriva ugovor o radu na određeno vreme, kao disimulovan ugovor, a shodno članu 66. ZOO, koji član se supsidijarno primenjuje i u materiji radnog prava, jer je ugovor o radu nastao i svoje poreklo vodi iz građanskog prava i na njega se supsidijerno primenjuju odredbe koje važe i za ugovorno pravo u opštem režimu.“.

Vrhovni kasacioni sud, u presudi Rev2 966/2016 od 15.03.2017. godine, ističe:

„Iz utvrđenih činjenica proizilazi da je tuženi kao poslodavac kombinacijom ugovora o radu i ugovora o privremenim i povremenim poslovima zapošljavao tužilju na istim poslovima i radnim zadacima u računovodstvu. Tuženi je kršio navedene zakonske odredbe jer je očigledno da je kao poslodavac imao potrebu za radom tužilje u dugom vremenskom periodu pa je zaključivao ugovore na određeno vreme, odnosno ugovore o privremenim i povremenim poslovima. Zloupotreba prava od strane poslodavca je zabranjena, te imajući u vidu činjenicu da je tužilja neprekidno kod tuženog radila duže od dve godine sa ponekim prekidima kraćim od 30 dana, a da je poslodavac zloupotrebljavao Zakon o radu, proizilazi zaključak da su se stekli uslovi iz člana 37. stav 4. Zakona o radu za prerastanje radnog odnosa sa određenog vremena u radni odnos na neodređeno vreme.“.

Isti sud u presudi, br. Rev2 601/2015 od 27.12.2016. god. navodi:

„Pravnu prirodu ugovora ne određuje njegov naziv, već suština pravnog odnosa koji je njime zasnovan. Između zaključenih ugovora stranaka nema razlike, zbog čega se oni posmatraju kao jedan ugovor. U suprotnom, ako bi se u slučaju obavljanja istovrsnih poslova kod istog poslodavca, u kontinuitetu, svaki ugovor tretirao kao zaseban ugovor, omogućila bi se zloupotreba prava.

Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je tuženi kroz fiktivno otkazivanje, odnosno prekide ugovora, pokušao da radni odnos tužioca predstavi kao rad van radnog odnosa, dok u suštini tužilac nije imao prekida u radu u obavljanju poslova kod tuženog, koji su trajni, kontinuirani i predviđeni Pravilnikom o sistematizaciji, što upućuje da je zaključivanjem pojedinačnih ugovora sa tužiocem, tuženi zloupotrebio pravo iz citiranog člana 197. Zakona o radu. Zloupotreba prava je zabranjena (čl. 13. ZOO) i sud joj ne može pružiti pravnu zaštitu.“.

Očigledno je da se zloupotreba ovog instituta od strane poslodavaca „odomaćila“ u svim sektorima. Tome u prilog ide brojna sudska praksa, koja u krajnjem ishodu ispravlja greške i pruža pravnu zaštitu licima koja obavljaju rad po osnovu pp poslova, pošto su ostali mehanizmi zaštite i nadzora očito zakazali.

Informacije sadržane u ovom tekstu predstavljaju stavove autora, nisu pravni saveti, služe za opšte informisanje, ne treba ih koristiti kao zamenu za konsultacije sa stručnim licima. Pre donošenja bilo kakve odluke i preuzimanja bilo kakve radnje konsultujte se sa licima koja su ovlašćena za davanje pravnih saveta u skladu sa zakonom.